A New Sort of Reality

<--

Nije jasno koja će realnost na kraju da prevlada. Ona virtuelna koja se nudi ili ona u kojoj mi živimo

Gde god da se ovih dana čovek okrene neko mu nudi realnost. Kao da nam svima nedostaje dovoljno realnosti iz svakodnevnog života. U Americi republikanci od predsednika Obame i od američkih građana traže da prihvate realnost da je ekonomska politika sadašnje administracije veliki promašaj .I da ekonomske probleme Amerike treba rešiti samo rezanjem državnog budžeta, a pogotovo socijalnih programa. Demokrate, pak, traže da republikanci i američki građani prihvate realnost da su svi ekonomski problemi SAD rezultat loše politike prethodnog predsednika i gramzivosti najbogatijih i najvećih firmi u Americi. I da ni oni ni predsednik Obama nikako nisu krivi za sadašnje loše stanje.

Isto tako, Evropska unija traži da prihvatimo realnost da ona, mimo svih problema, predstavlja jedinu alternativu za prosperitet ibolji život građana. Amerika i EU zajedno traže da Srbi prihvate realnost da je nezavisnost Kosova iMetohije potpuno ispravno ijedino rešenje koje garantuje mir i stabilnost na Balkanu, a takođe i bolji život za Srbe. Na kraju, ipolitička elita u Srbiji traži da se prihvati realnost da jeona apsolutno bespomoćna u borbi protiv zla sa kojimse suočavaju njihovi građani na Kosovu iMetohiji.

Već duže vreme sila Amerike (ijednog dela EU) tvrdi da je realnost koju je ona izgradila na prostoru Balkana zagarantovana i neupitna: 1. Da su granice na prostoru Balkana posle proglašenja nezavisnosti Kosova zabetonirane ida nikada više ne mogu biti promenjene. 2. Da politika koju one vode poslednje dve decenije garantuje dugotrajan mir i stabilnost na prostoru Balkana. 3. Da ulazak svih država balkanske regije u NATO iEU garantuje njihovu bezbednost, a i ekonomski prosperitet. 4. Da su politički iekonomski modeli koje nude Amerika iEU bez alternative i da garantuju najveći nivo slobode,demokratije i ekonomskog napretka

Nažalost, i mimo njihove sile idve decenije nastojanjada na prostoru Balkana odlučuju osvemu, to jednostavno ne pije vodu. Alternativa njihovoj realnosti jeste realnost da: 1. Najveća pretnja miru istabilnosti na prostoru Balkana predstavlja proglašenje nezavisnosti Kosova na način koji su izorkestrirali Amerika i njeni saveznici u EU. To proglašenje nezavisnosti garantuje da će albansko pitanje u ovoj regiji dugoročno biti ključno pitanje i da će se ticati ne samo Kosova nego i Makedonije, Srbije, Crne Gore, Grčke i Albanije. 2. Najveću pretnju miru u svetu predstavljaju baš Amerika, EU i NATO koji krše međunarodno pravo, bombarduju vojne i civilne mete bez razlike i jednostavno rade šta hoće, sve u ime nekog osećaja moralne superiornosti i gole sile koju koriste. 3. Granice u Evropi i na prostoru Balkana su se neprekidno menjale tokom vekova. Svaka imperija koja je u jednom vremenu bila dominantna uvek je mislila da je na ovim prostorima ucrtala granice za večnost.

Mimo njihove bahatosti i sile, granice su posle određenog vremena menjane. Ne postoji logika niti bilo kakva garancija da neće ponovo da budu menjane. Na kraju krajeva, politika koja je progurala nezavisnost albanske etničke države Kosovo odsecanjem teritorije Srbije, uz argument da Albanci ne mogu više nikada da žive u granicama Srbije, garantuje pravo Srbimana severu Kosova da isti argument koriste u odnosu sa Prištinom, a eventualno i da Albanci taj argument koriste u Makedoniji i Crnoj Gori; a i druge manjine da ga koriste u odnosu na svoje sadašnje države. 4. Niko više ne može ozbiljno da veruje da će sve države Balkana uskoro da se nađu kao članice u EU, niti EU predstavlja brzi lek za sve probleme onih država kojebi tražile spas u toj organizaciji.

Političke elite u Americi i u EU pokazuju ovih danada su izgubile poverenje u ispravnost svojih ekonomskih i političkih sistema, a istovremeno traže da druge države idalje nekritički veruju u iste te sisteme i da vide svoju budućnost samo u okviru tih sistema.

Nije jasno koja će realnost na kraju da prevlada. Ona virtuelna koja se nudi ili ona u kojoj mi živimo, ali jedna stvar je jasna, a to je da će mimo svih želja, očekivanja i truda, i Amerika i EU jednog dana, nadam se uskoro, morati da prihvate novu realnost.