Electoral Bait

<--

Sa molitvenog doručka u Vašingtonu zamenik premijera Ivica Dačić vratio se zadovoljan svojim učinkom. Saopštio je javnosti da je razgovarao s američkim kongresmenima Denom Bartonom, Dejnom Rorabaherom i Majklom Tarnerom i da su oni pokazali razumevanje za njegovu ideju o „pravednom razgraničenju za Kosovo i Metohiju“.

U tom razgovoru, prepričao je ministar Dačić, kongresmenima je „ukazao na potrebu“ građenja tešnjih bilateralnih odnosa Vašingtona i Beograda, sve imajući u vidu da je „Amerika najveća sila na svetu“, a da je Srbija „najveća država na Balkanu“. Nekako su se u tom razgovoru „zagubile“ neke veće države kao što su Turska, Rumunija i Grčka.

Da bi podržao svoju tezu, Dačić je, kaže on sam, kongresmenima otkrio da je podrška evrointegracijama u Srbiji sada ispod 50 odsto, pa bi na referendumu mogla da padne odluka da se ne ide u EU, nego da se grade bolji odnosi sa Rusijom. Zar bi bilo u interesu SAD da Rusija u Srbiji instalira nekakav svoj raketni štit, poentirao je Dačić!

Dok je naš ministar policije pokušavao da ostavi utisak na kongresmene, šefica američke diplomatije Hilari Klinton, odmah posle molitvenog doručka, primila je u Stejt departmentu Slobodana Petrovića, potpredsednika kosovske vlade.

Opozicija bi ovde dodala „Tačijevog Srbina“. Taj „detalj“ otkriva koliko su domaćini bili „impresionirani“ mogućnošću postavljanja ruskog raketnog štita u Srbiji, koliko im je koji gost važan i na koju kartu igra američka administracija. A ruski raketni štit u Srbiji ostaje samo mamac na budućim izborima za kolebljive birače.