Foreigners Would Only Prolong the Crisis

<--

Strani stručnjaci ne poznaju naš mentalitet, odnose, filozofiju života, tradiciju, stvarno stanje.

Najveći deo javnosti, čak i stručne, nije svestan dubine ekonomske i finansijske krize kod nas. Nama ne samo da preti kolaps, već smo doživeli pravi finansijski i dužnički slom. Postojeći model se ne može reformisati, posebno ne (kako se to sada radi)samo preko fiskalnog sektora, dok ostalihdevet funkcioniše na stari način.Ovaj model semora napustiti i izraditi novi, s novom razvojno orijentisanom makroekonomskom politikom.

Kriza nije „uvezena” preko svetske finansijske krize, već je stvorenakod nas kao naš „proizvod”.Prihvaćen je konzervativni neoliberalni koncept „stabilizacije” (ne razvoja nego,,stabilizacije krize”). U novoj knjizi „Slom dolazi” naveo sam kuda vode ovi negativni tokovi i ko je „zaslužan” za ovaj ekonomsko-finansijski i socijalni debakl.

I sada su na sceni iste političke partije i ličnosti koje su nas i uvele u tešku finansijsku i socijalnu krizu.Sa ovakvim predlozima i otimanjem za fotelje, podelomplena (videtikako stranke sada dele javna preduzeće u Novom Sadu), s ministarstvima – feudima iministrima koji se preuzimanjem ministarstava tek upoznaju s pojedinim oblastimasvoga rada, ne vidim izlazak iz krize. Ništa se bitno i dubinski ne menja, a nama treba upravo takva, dubinska reforma. Stanje je takvo da naciju treba dići na noge, upoznati jes teškom situacijom i pozvati sve kreativne intelektualne snage i pamet u zemlji i naše naučnike iz inostranstva da se uključe u proces nužnog društvenog i moralnog preporoda.

Da li angažovati strane stručnjake da nam pomažu u tome? Nema potrebe, a bilo bi i kontraproduktivno, jer strani stručnjaci ništa o nama ne znaju (mentalitet, odnose, filozofiju života, tradiciju, stvarno stanje). Oni bi samo produbili i produžili krizu u nastojanju da „presade” modele iz svojih zemalja. Mnogo je primera u svetu da su „uvezeni” stručnjaci svojim radom samo pogoršali stanje. Sećam se kada je Ante Marković pozvao Džefrija Saksa za savetnika vlade. Tada sam na savetovanju ekonomista u Opatiji rekao da je dovođenje Saksa za savetnika šamar ekonomistima Jugoslavije. To se kasnije pokazalo kao tačno.

Slično je i sa MMF-om. U ovoj, prvoj fazi, Fondje neophodan kao savetnik, specifičan kontrolor javne vlasti, i faktor lakšeg (i povoljnijeg) pristupa svetskom tržištu kapitala. Ali njegove pogubne i univerzalne „lekove” ne treba bezrezervno prihvatati. Gde god su se striktno sprovodili doveli su do krize, sloma privrede i socijalnog raslojavanja. Nisam za koncept odricanja, smirivanja tražnje i potrošnje, restriktivnupolitikustabilizacije, „bolne ekonomske rezove”, zamrzavanje penzija… Sve su to kratkoročne mere i put kaprodubljivanjukrize i sve većojnezaposlenostii socijalnomrušenjudruštva.

Srbija, konačno, ima dosta obrazovanih i kompetentnih stručnjaka, samo su potisnuti u strankama (ako su unjima),ili su na marginama društva. Kritička misao i sve ono što je bilo protiv tog ubitačnog i promašenog privrednog modela, bili su potisnuti. Stvarno stanje je skrivano od javnosti, a mnogi zvanični podaci frizirani. Sada smo udarili u zid. Ovako se dalje ne može;ili može –kroz produbljavanje krize do opšteg sloma. Moraju se usvimministarstvima izabrati najbolji kadrovi u Srbiji iz tih delatnosti. Onibi bili savetodavcivlade. Bilo bi dobro akobi to bili vanstranački naučni radnici.

Alternativa tome jeda predsednik države formira takav savet koji bi „pokrivao” sva ministarstva u vladi i preko njihpratiorazvoj, ukazivao, intervenisao,javno i objektivno istupaou javnosti i upoznavaoje s činjenicama. Tada predsednik treba javno da pozove naše vrhunske stručnjake da se uključe u ovaj životno važan proces, naravno one koji to žele i osećaju se spremni i sposobni za to.