Redemption

<--

Искупљивање

Прерано је назван „хромим патком”. Барак Обама успео је да разочара огроман број људи који су његов долазак на чело Америке доживели као наду да ће се нешто у понашању највеће светске силе променити набоље, али је одскора повукао неколико заиста добрих потеза и тако исписао историју по којој ће га памтити. И то баш у тренутку када су сви почели да га заборављају, заокупљени питањем његовог наследника у Белој кући.

Верује се да председник губи моћ када јавност почне да обраћа већу пажњу на кандидате на следећим изборима него на актуелну администрацију, али Обама је управо на половини другог, последњег мандата почео да зарађује своје место у историји.

Постигао је договор с дугогодишњим америчким непријатељима, Ираном и Кубом, и тиме делимично испунио предизборно обећање да ће побољшати односе између САД и остатка планете. На њега су вршени огромни притисци да не потписује споразум с Техераном, али је он, ипак, одлучио да Иранцима укине ембарго у замену за њихово одустајање од нуклеарног наоружања.

Решио је да Америка престане да изолује и политички кажњава Хавану због комунистичке владе Кастрових. То је моралан потез, али и доказ да је Обама здраворазумски увидео оно што његови претходници нису – политика која деценијама не даје резултате мора да се мења. А знамо да је Вашингтон све покушао да свргне кубански режим, од покушаја атентата на Фидела Кастра преко неуспешне инвазије у Заливу свиња до ембарга који је осиромашио Кубанце, али их свеједно није приволео да руше режим који Вашингтон мрзи.

Коначно, Обама ипак није послушао оне који су од њега тражили да отворено крене у рат за промену режима у Сирији. Прошле године је око пет милиона илегалних имиграната спасао депортације, дозволивши им да остану да живе и раде у САД. За сваку похвалу је што је пре неколико дана осудио присилно „лечење” хомосексуалаца и затражио да се с том праксом одмах престане. Сетимо се да је неколико генерација демократа сањало о томе да сваки Американац може да приушти одлазак код лекара, али да је тек Обама увео универзално здравствено осигурање.

То је његова историјска заоставштина.

Тачно је да није затворио Гвантанамо, није осудио одговорне за мучење осумњичених за тероризам по тајним затворима ЦИА, није вратио војску из Авганистана нити укинуо масовно шпијунирање које спроводи НСА.

Није урадио „брдо” ствари које је обећао, али сада ваља признати да се барем делимично искупио за пропусте и разочарање оних који су пре седам година веровали да долази нова америчка ера.

Још нисте уверени у позитивну улогу 44. председника САД? Сачекајте следећег.