An American Trojan Horse

<--

Амерички тројански коњ

Европска комисија je спремна да жртвује и интересе сопствених грађана да би америчким корпорацијама омогућила несметано увећање профита

Ако је ико веровао да ЕУ води политику независну од америчког утицаја, након увида у то како Европска комисија преговара са Сједињеним Државама о новом споразуму о слободној трговини, изгубиће сваку илузију. Нетранспарентност преговора и манипулативно истицање позитивних страна овог споразума – Трансатлантског трговинског и инвестиционог партнерства (ТТИП) – лишавају нас свих уверења о демократичности Европске уније. Посебно у контексту украјинске и грчке кризе, показује се да су чак и њени главни економски процеси потчињени интересима америчке глобалне доминације и да је Европска комисија спремна да жртвује и интересе сопствених грађана да би америчким корпорацијама омогућила несметано увећање профита.

Преговори две стране од самог почетка потпуно су недоступни јавности, а све информације о њима и иницијални нацрти споразума обелодањени су незванично и без одобрења Европске комисије. Према једном од водећих противника ТТИП-а, Џону Хиларију, циљ преговарача јесте да што пре финализују споразум, са што мање информација које би доспеле у јавност, како би га усвојили пре него европски грађани схвате каква им опасност прети. А опасност се огледа пре свега у уклањању и оно мало преосталих препрека интересима глобалног капитала и крупног бизниса – препрека у виду грађанских и радничких права или мера заштите природне средине. Према Хиларију, ТТИП споразумом чак се доводе у питање и ограничења наметнута банкарској пракси, а уведена како се не би поновила финансијска криза из 2008. Угрожени су и интереси самих држава чланица ЕУ, којима прете све веће одштете у случају да се корпорације пред међународним арбитражним судовима покажу незадовољне њиховом државном политиком.

Европска јавност је, међутим, ипак реаговала. У року од два месеца прикупљено је више од милион потписа потребних да се механизмом Европске грађанске иницијативе спречи усвајање овог споразума. Како је Европска комисија ту иницијативу одбацила као правно мањкаву, коалиција грађанских организација под именом „Стоп ТТИП“ поднела је тужбу против ње пред Европским судом правде. Мада Комисија настоји да одлучивање о споразуму и даље задржи искључиво у својој надлежности, без потребе да се он ратификује у парламентима сваке државе чланице ЕУ.

Поред тога, Европска комисија покушава да ТТИП споразум представи у што позитивнијем светлу истичући да ће (1) споразум побољшати економску ситуацију у ЕУ, и (2) да ће се њиме обезбедити енергетска независност од Русије, односно алтернативни извори нафте и гаса. Амерички званичници такође, у контексту украјинске кризе, ТТИП споразум величају као „економски еквивалент НАТО-а“. Наиме, у САД-у и Канади у употреби је начин екстракције нафте познат под именом „фрекинг“ или хидраулично фрактурисање, који омогућује да се обнове нафтни извори потпуно исцрпљени конвенционалним начином експлоатације – али уз знатне штетне последице по природну средину. ТТИП споразум омогућио би аутоматско добијање дозволе за извоз „фрекингом“ добијених енергената – што је у директној супротности са Директивом ЕУ о квалитету горива, усвојеном ради сузбијања даљих климатских промена, а која такву нафту третира као „прљаво гориво“.

И прогнозе о побољшању економске ситуације у ЕУ, до којих би ТТИП наводно довео, одбачене су у независним студијама. Наиме, студија по којој се Европска комисија управљала у својој оптимистичној процени рађена је по методу који је већ дао погрешне процене последица претходних споразума о слободној трговини. Друге студије говоре чак о могућем гашењу више од милион радних места као директној последици ТТИП-а.