Model T

<--

Модел Т

Кажу да је легендарни Хенри Форд једног јутра 1909. године својим запосленима саопштио да ће убудуће да производе само један модел аутомобила, и да ће свака муштерија моћи сама да изабере боју – под условом да изабере црну.

Неки, опет, кажу да ни трка за председника САД обичним грађанима не пружа много шири избор од оног који је Хенри Форд давао купцима свог чувеног „модела Т”.

Модел који у Америци на крају те трке обично изаберу ретко је налик Доналду Трампу. Таквих има за шанком у сваком америчким бару: галаме да је Обама најгори председник свих времена, да су чак и Мексиканци лукавији од наших лидера јер нам „уваљују” своју сиротињу, да су жене „дебеле свиње” и да са мулама у Техерану не треба водити преговоре већ рат. Само им по кафанама не тепају да су „симпатично ексцентрични”, како за Трампа јуче на Си-Ен-Ену рекоше гласачи после прве предизборне ТВ дебате у Кливленду.

Није неко чудо да људи „учитавају” памет и шарм власнику неколико милијарди долара. Али како је могуће да тај разметљиви сексиста и простак добија салве аплауза на отвореној сцени? Шта се десило са Америком? Када су се Сједињене Државе пре више од две деценије енергично умешале у наше послове са изговором да ће бити поштен брокер у регионалном сукобу који угрожава светски мир, биле су морални победник хладног рата. Америка нам је тада проповедала толеранцију, мултикултурализам и емпатију, да ратни злочинци морају пред суд правде, да Женевске конвенције не дозвољавају прекомерну силу и да цивили нису легитимни ратни циљ. Наше будуће лидере на курсевима је учила да се чувају прегрејане реторике, говора мржње и насилних метафора.

Шта се десило са Америком? Данас мање личи на некадашњу себе, а више подсећа на ону верзију нас када смо сматрани делинквентом међу нацијама. Знам, била је криза, раст незапослености, пад долара, напади, ратови, избеглице, несигурност и нестабилност, јаз између богатих и сиромашних… Али зар се слично није дешавало овде, кад смо прозвани одметничком нацијом?

Мале земље имају сасвим ограничену моћ да утичу на правила по којим се свет влада. Платили смо ту лекцију на својој кожи, а сад имамо прилику да гледамо како и Грци уче. Али велике земље попут Америке лако избегну суочавање са самим собом јер цену својих заблуда лако превале на друге. Али како јавност са толиком слободом говора и мишљења постаје тако лак плен демагога?

Доналд Трамп свакако неће постати председник, али и на овој даљини тера човека да се запита: шта се то десило са Америком?